GMO već u Srbiji!

Слободан Милошевић није дозвољавао ГМО храну у Србији . Слоба није желео Србију у ЕУ и НАТО . Слоба није дозвољавао Параду поноса у Србији . Слоба није дозволио градњу ХАРП у Србији .Слоба није дозвољавао да ММФ буде газда српских плата и пензија .Слоба није продавао предузећа .Али народ Србије је тражио промене и та жеља србима се испунила и све се променило .Дивљи запад је ушо 5 октобра.

О генетски модификованој храни Вучићева нова влада чини се спремнија је да говори него она претходна и све пре ње. Премијер је чак директно, током излагања експозеа, рекао да већ једемо генетски модификовану храну „сваки дан”. Министар трговине Расим Љајић је то потврдио у изјави за „Политку”: – То је истина. Једемо месо животиња које су храњене ГМ сточном храном. То месо долази из увоза. Зато је битно да се инсистира на обележавању оваквих производа како би грађани у сваком тренутку знали шта купују.

Питање ГМО-а је, објашњава Љајић, врло осетљиво и пре доношења било какве одлуке консултоваће се стручна јавност. – Оно што је сигурно јесте да неће бити гајења ових усева на територији Србије, али реч забрана мора да се брише пре приступања Светској трговинској организацији. Становништво не треба да се плаши, јер ћемо по узору на рецимо Швајцарску или Аустрију учинити законским решењем да промет ГМО-а буде условљен и практично онемогућен. Учинићемо све да постанемо члан СТО, а да не угрозимо сопствене интересе – рекао је Љајић. Ово је за многе изненађујуће сазнање, с обзиром на то да нас инспекција никада није обавестила да на тржишту постоје овакви производи који су законом забрањени. У покушају да на путу европских интеграција заштити своје интересе, Србија је једна од последњих земаља у Европи која законом забрањује чак и промет ГМ производа.

Саговорник „Политике”, угледни генетичар др Миодраг Димитријевић, ипак, како каже, може само да претпоставља да такве хране има на тржишту. – Не тврдим, али могуће је да конзумирамо и производе с одређеним хемијским компонентама које се добијају из ГМ усева. Рецимо, лецитин из соје, у појединим производима који садрже овај састојак, а пореклом су из увоза као и у мањој мери адитиви који се добијају из кукуруза који је ГМО – каже овај професор Пољопривредног факултета у Новом Саду. Проблем с ГМО је, сматра, секундарно здравствени иако се у јавности управо на то ставља акценат. – Али то је с правом јер, каже се, ми смо оно што једемо и храна у великој мери утиче на наше здравље. Постоји низ научних радова који указују на веома негативне ефекте такве хране. Истина, постоје и они који то оповргавају и о томе се дискутује већ 15 година – каже Димитријевић.

За њега је увођење ГМО-а примарно економске питање јер би удар на домаћу науку и технологију био огроман. Оно што је неспорно и непорециво јесте да ће промет ГМО-а, а он мора да укључи и семе ГМО култура (јер је и то роба), знатно да утиче на нашу производњу конвенционалног семена а тиме и на наше научне институције које то семе производе, као и да ће свакако да утиче на нашу конвенционалну примарну производњу хране. Ово није без значаја јер је српска семенска роба значајна ставка у извозу из пољопривреде, а што се тиче производње меркантилне робе, Србија је други извозник у Европи конвенционалне соје. – Зато, што се тиче здравственог аспекта, ту можемо да полемишемо. Али јасно је, кô бели дан, шта ће нам донети отварање тржишта за ГМО. Наша наука и високо образовање су на коленима, када говоримо о аграру, а улазак ГМ семена би их додатно оборио још ниже – упозорава наш саговорник. Истиче и да када се саберу сви трошкови и узме у обзир да је просечан посед у Србији негде око пет хектара, ни ГМ семе не би појефтинило производњу, како се то „неки” надају и обећавају. Додаје и да у пољопривреди имамо огромне проблеме и да ГМ семе сигурно није решење тих проблема.

Али политички фактор је тај који је добио мандат народа да доноси одлуке. Да мери да ли је већа корист или штета. Они нека раде свој посао у интересу народа, а на нама је да изнесемо мишљење, савет или шта већ, у домену наше стручности – каже професор Димитријевић. Додаје да то што неко каже „дозволићемо промет, али не и сетву” значи само кратку паузу док не почне и сетва ГМ усева, јер се већ јављају „лобисти” који кажу „па ако већ увозимо, онда треба и да сејемо”. Ако је наш пут Европска унија, Србија ће несумњиво морати да измени Закон о ГМО и допусти промет ових намирница на свој територији. To je услов за наше приступање Светској трговинској организацији са којом преговарамо већ 11 година. Проблем је што је управо чланство у СТО и предуслов за улазак у Унију. И премијер Вучић је рекао да ћемо „морати да покренемо један други дијалог некада” о овом питању.

Србија је, иначе, прва држава бивше Југославије која је још 2001. године донела Закон о ГМО који се у највећој мери ослањао на директиве Европске комисије. Забрањивао је гајење ГМ усева, али је била дозвољена генетски модификована сојина сачма за сточну исхрану. Међутим, 2009. године усвојени су нови прописи којим се потпуно забрањује и гајење и промет ГМО производа. Према извору „Политике” који је добро упућен у ову тематику, ЕУ нема проблем с нашим актелним законом, мада би више волели оно мање ригидно решење из 2001. С дуге стране, иако се верује супротно, ни СТО-у не смета директно питање ГМО-а већ принцип забране слободног промета робе што је противно основном начелу ове организације. Ипак, стручњаци сматрају да прописе не треба мењати до уласка у ЕУ јер нам рокови нису постављени. Ситуација се у међувремену променила и у Европи. Под притиском јавности Европска комисија је свим чланицама, у оквиру директива, омогућила да се саме опредељују. Промет је обавезан а о гајењу ГМ усева свака земља одлучује појединачно за. Тако на мапи ЕУ постоји Мађарска која ГМО забрањује уставом, или Шпанију у којој је засејано највише површина и која гаји чак чак и ГМ кукуруз. Постоји и низ земаља које су против, чак се и региони у земљама самостално дистанцирају од ГМО.

_______ На кога се угледати_______ Требало би да се сетимо самих себе пре четврт века. Припадам генерацији у пољопривреди од којих су други учили. Код нас су на Пољопривредни факултет на Инситут за ратарство и повртарство долазили холандски студенти на праксу да уче како се ради оплемењивање пшенице. Зато ми је неприхватљиво да ми учимо од некога те ствари, имамо ми довољно памети. Требало би да вратимо државне институције. Није нам толико проблем да мењамо законе, проблем је што и овако рестриктиван закон не функционише. Шта ће се десити ако га релаксирамо, биће још горе. Дакле, то је ствар институција. Ако нема корупције, има стручности и државни органи раде свој посао неће бити проблема.

______Како је настао чери парадајз______ Помињући ГМ храну премијер Александар Вучић је навео пример чери парадајза који, ипак, тврде стручњаци није производ генетских модификација. – Чери парадајз је настао укрштањем две блиске врсте, дивљег парадајза из Еквадора, који има плодове као рибизла, и овог класичног баштенског парадајза. Овога су се досетили Американци, још крајем прошлог века, и то је такозвана међуврсна хибридизација, али не ГМО – објашњава професор Димитријевић. Било је и покушаја генетских модификација парадајза, додаје, али су они остали на нивоу лабораторијских вежби и никада се нису нашли у продаји. Први ГМ парадајз имао је још једну варијанту додавањем гена за одложено сазревање, објашњава наш саговорник и додаје да ово поврће може да се конзумира без бојазни да је генетски модификовано.

Монсанто је главни произвођач и лобиста ГМО хране. Монсанто је одговоран за смрт више МИЛИОНА Вијетнамаца (истражите "Наранџасти агенс" или "agent Orange". Не верујте ми, него проверите. Пријатно.....

НЕ може се Светска трговинсак оргнаизација прећи и као ми избришемо реч забрана ЈОШ строжије контролишемо промет ГМО. То је наивно, јер улазак у СТО искључиво зависи од великих играча (Сједињене америче државе) Наравно треба објаснити јавности зашто је битно да уђемо у СТО а то је тешко јер заиста под овим условима то је бесмислено и контрапродуктиво. Уласком у ЕУ обезбедили смо се и за СТО. Остаје питање да ли уопште улазити у ЕУ. Коначно да свима буде јасно ГМО лобисти већ годинама раде да се овај закон измени.

Нема хране коју једемо а да није производ генетског одабира који је вештачки, борба је борба индустрије пестицида и индустрије вештачки створених организама. Еугеника и људе одабиром води ка жељеним генетским мутацијама. Грашак је у средњем веку био са зрнима величине биберовог зрна, морао је да се кува сатима, а тако је и са већином осталог поврћа, погледајте дивље крушке, јабуке...све је генетски промењено. Ову нову технологију извођења мутација треба јасно обележавати, а њен утицај озбиљно се испитује и то треба да буде јавно. Патентна права на живе организме су вероватно будући велики проблем ако буде као у неким државама да је власник земље одговоран за све што израсте на његовој земљи, па и ако семе донесе ветар од комшије, па га онда ГМО компанија тужи за крађу и узме му земљу......

Влада наставља да испуњава сваку уцену западних земаља, без обзира на последице по здравље нације. Оно што посебно вређа су коментари: "морамо то, јер ми смо једина земља у окружењу која...(уобичајено када се завлачи рука у џеп грађана)","ГМО већ једете само нисте знали (ваљда је посао инспекција да знају шта се пласира на тржиште хране и о томе обавесте јавност)".

Живимо у свјету, где у пакет аранжману, као малој, обесправљеној и несувереној земаљи, следује и ГМО храна. Америка, која своје грађане кљука тим ђубретом профита ради, те нас неће, а чак ни њима не дозвољава обиљежавање поријекла и квалитета хране. Као народ, одавно смо изгубили ону виталност с почетка прошлог вјека, а политички систем у који смо регресирали нас је додатно поцијепао. Земље источног блока су пропале, јер они који су извојевали побједу над фа-шизмом, чупајући се из канџи окрутног и душевадног капитализма, нису пожељели рок 'н' рол, али њихова дјеца, рођена у "досадном" социјализму - ЈЕСУ! Сада та иста дјеца немају посао, а ако га и добију, раде за минималац, младе жене добијају отказ ако за-трудне. Да је тог "одвратног" комунизма данас, одлуком ЦК СКЈ, ГМО би био забрањен, научници који би се тиме бавили туцали би камен на Голом отоку, а ми би јели здраву храну и повремено виђали Патријарха у трамвају, који гледа своје Владике како иду пјешке. Можемо се само надати прелазном периоду, гдје ће само најштетније намирнице бити обележаване (барем нешто). Њу ће конзумирати они, који су прешли педесету, као и пензионери, који неће имати шансе да се хране здравом храном са својим пензијицама.

Тренутно нам ствари овако стоје: Сељаци, произвођачи поврћа купују "Монсанто" холандско семе - ГМО, производе од тога храну, продају на пијаци, ми купујемо и једемо ГМО. Сељаци продају расаду парадајза, паприке, ...коју су произвели од ГМО семена и ми купујемо да би сами производили поврће, али и оно је ГМО. У пољопривредним апотекама продају семе ГМО које купујемо, производимо поврће, једемо ГМО. Да би нас преварили, то ГМО семе из Холандије и других европских земаља препакује фирма у Србији и продаје "као наше", али бар толико пише да је из ЕУ или из Мађарске, Италије, Словеније,... Домаће семе из Смедеревске Паланке је тешко наћи било где. Нпр парадајз новосадски "јабучар" се налази само у траговима, занемарљиво мало.Највећи је цинизам била вест да је инспекција уништила тамо негде њиву ГМО соје. О месу да не причам. А инспекције и држава, ћуте.Они као и да не знају или намерно не знају да смо већ преплављени са ГМО храном. Увознички лоби је држава у држави. Уствари, чији је он?